O, saj ni ...

... smrti, ni smrti! 
samo tišina je pregloboka.
Kakor v zelenem,
prostranem gozdu. 
Samo odmikaš se,
samo tih postajaš,
samo sam postajaš,
sam in neviden. 
O, saj ni smrti, ni smrti!
Samo padaš, samo padaš,
padaš, padaš
v prepad neskončne modrine.

(Srečko Kosovel)